Da li podrška važna? – Da. Da li je neophodna? – Ne baš.

Možda vam sada zvuči čudno, ali da ipak sačekate koji minut pre konačnog suda.

Podrška je u životu važna i to je činjenica. Podrška onih nama važnih ljudi, je jedina koja se zapravo računa.

Medjutim, neophodnost podrške je obrnuto proporcionalna stepenu volje koji je prisutan. Što je volja veća, manje će vam biti neophodna podrška.


Na početku 2018. godine i ideje o Mojih 365 dana, imala sam podršku svojih najbližih…Ipak, mama je jedina bila uplašena, smatrala je da je odluka radikalna i da ne mora baš tako rigorozno, da će me to sve opteretiti, oduzeti mnogo vremena i energije i izložiti javnim komentarima. Nije bila mnogo zainteresovana za novosti sa instagrama i moje eksperimentisanje u kuhinji. Tad sam u cugu izgubila par kilograma, a sa troje dece i svim obavezama oko kuće i njih, izgledalo joj je kao da neću imati snage.

Ali ja sam već odlučila.

Posle dva meseca, čini mi se, kada je već svima bilo jasno da se radi o ozbiljnoj odluci, da ja menjam ne samo svoje navike i život, već da to prati, gleda i moje recepte isprobava sve veći broj ljudi, stvari su počele da se menjaju.


Ono što je na mene ostavilo najjači utisak, kada je mamina podrška u pitanju, jeste kilogram speltinog brašna koji mi je jednom prilikom, kad je dolazila, donela. U kesi, gde su bile neke stvari i namirnice za decu, stajala su dva pakovanja speltinog brašna… Pogledala sam je, pa sam se sklonila u kuhinju i zaplakala od sreće…Bez ijedne, jedine reči. To je bio prećutni, ali vrlo jasan signal odobrenja i podrške. Vidite… Nije bio neophodan na početku, ali je bio itekako važan kad se i kako se desio.

S druge strane, bilo je situacija da mi se neko ruga. Naravno…nikada uživo, licem u lice, već sa one strane ekrana/monitora i zaključanih profila, čudnih imena. Opaske su bile na ime toga kako je i med šećer, kako je i voće šećer, kako i neka druga brašna imaju gluten i slično, što uopšte suštinski nema veze sa mojim načinom ishrane, koji podrazumeva korišćenje namirnica bez industrijskog šećera, belog brašna i kvasca. Čak je ispod teksta o mom proso bureku, na jednom od naših najčitanijih portala, osvanuo komentar: “Bolesno!” Nisam to shvatala lično…

Čak i kada su Pedji, mom suprugu, na početku govorili: “Ma, šta će joj to?!” i isti ti ljudi ispratili ceo proces, da bi na kraju rekli: “I šta sad – ne vraća se da jede normalno?!”.

Ni to nisam shvatala lično…oni samo nisu razumeli…i to je njihovo legitimno pravo i (ne)mogućnost… Da nešto shvate ili ne shvate.

Moja ideja vodilja je bila, i jeste, i biće da budem još dugo zdrava svojoj deci i porodici i da to postignem slušajući sebe i radeći na svojim osećanjima i ciljevima.

Uvek će biti onih koji će imati nešto “pametno” da kažu, da po svoj prilici pokušaju da ubiju u pojam nekoga ko živi drugačije i ko se razlikuje…Ovo se ne odnosi samo na navike kada je ishrana u pitanju, već se može primeniti na svaki segment života.

Pročitala sam nedavno… “ako vas nešto istovremeno uzbuđuje i plaši, idite ka tome” . Polako, korak po korak, osvajajte…a kada stignete na cilj, najveći aplauz koji ćete dobiti, biće vaš sopstveni.

I još nešto što sam čula ili pročitala ali nikako nisam mogla da se setim gde, a tako mi se urezalo: “Na početku će vam se smejati, negde na pola puta će vas podržati, a na kraju će krenuti vašim stopama.”

Želim vam da odmah krenete ka tome što vas raduje i čini vas boljim. Utabajte staze za one kojima je to potrebno, a da toga nisu ni svesni. Sa podrškom ili bez nje, rezultat zavisi samo od vas ❤️!

P. S. Hvala, mama! Volim te do neba ❤️❤️❤️!

5 thoughts on “Da li podrška važna? – Da. Da li je neophodna? – Ne baš.

  1. Jako si to lepo objasnila, ali nije lako niti uvek moguće iznova se motivisati iznutra. Kao Ljudi smo previse vezani za reakcije društva…jer smo prosto socijalna bića. To nas je obuzelo i ako se u nečemu osećamo sami na svetu, teško se odvažimo. Iako, to je često baš ono što nam treba! E zato….zato su mame tu!

  2. Kod mene je upravo to kljucna stvar,da ja nesto neizmerno zelim I onda mi podrska nije neophodno a ona svakako na kraju dodje jer drugi vide koliko sam istrajna u tome I da to ima nekog smisla.Bravo za ideju I za istrajnost,uvek treba osluskivati svoje srce jer samo tako ma kojim putem krenuli stizemo tamo gde treba.Pozdrav😍

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *