Šta sam shvatila nakon godinu dana bez belog šećera, belog brašna i kvasca

Godinu dana života belog brašna, bez šećera i kvasca… Pravo da vam kažem, vreme je proletelo. Nisam osetila koliko sam se zapravo prilagodila svom novom načinu ishrane, dok nisam nedavno na nedelju dana izbacila i mleko i mlečne proizvode. To je opet bilo iskakanje iz zone komfora i morala sam da dobro razmislim o tome kako da organizujem obroke. Ali bilo je zabavno i korisno.

Da se vratimo na šećer, brašno i kvasac…

Ono što je najvažnije – zdrava sam! Hvala Bogu! Tokom cele godine se nisam ozbiljnije prehladila, kandida mi se vratila samo jednom i to u periodu kad sam toliko preterivala sa lubenicom da me je sramota 🙄, ali se i to posle 10tak dana sredilo.

Koža jeste u boljem stanju, posebno kad je celulit u pitanju. Situacija sa kožom lica varira i zavisi od toga koliko spavam, koliko kolača pojedem i koliko vode (ne)popijem. Da, iako su kolači bez šećera, odnosno sa medom i voćem, kad preterate – razultat je isti kao da su sa šećerom.


Na početku godine sam imala negde oko 60kg, možda kilo manje. Nisam baš sigurna, jer nemamo vagu u kući, pa se ne merim tako često. Međutim, na kraju 2018.godine, sam išla da se izmerim, kako bih mogla da znam okvirno kako stoje stvari. Vaga je pokazala 55kg. Dakle, oko 5kg za godinu dana. Kako mi to nije bio cilj ni primarni ni sekundarni, nisam nešto mnogo pratila tokom godine kako je varirala kilaža, ali mi se čini da je dosta centimetara u obimu otišlo. Sve u svemu – time sam baš zadovoljna.

Pored zdravstvenog stanja, najjači utisak na mene ostavlja količina energije koju imam, bez potrebe za popodnevnim dremkama, kao i ti da nemam onaj poriv za slatkišima koji sam imala ranije.

Znam da mogu sve što poželim da napravim i prilagodim sebi tako da mi ne smeta.

Isto tako, znam da je ključna reč, ključna stvar u celoj ovoj priči – umerenost.

Zvuči kao fraza, ali dok se to ne postigne, sve ostalo je vrzino kolo. Mera… U tome je caka.

Da li će se nešto promeniti od 01.01.2019.godine? Ne, neće drastično. Toliko sam naučila o sebi za ovih godinu dana, pomerila sopstvene granice koliko nisam ni sanjala da ću ikad moći… Bilo bi u najmanju ruku neodgovorno odbaciti sva ta nova saznanja i vratiti se na staro, imajući u vidu sve dobrobiti koje sam osetila.

Ipak, ne mogu baš da obećam da ću propustiti picu ako me put nanese u Italiju, da neću probati čuvene kobasice i pivo na Oktobar festu (iako nikakav alkohol inače ne pijem u životu) ili da neću pojesti vruću domaću pogaču i kajmak, u zoru, na nekoj od naših planina.

Ali ne svakog dana, po ceo dan…

Umereno, osluškujući sebe i svoje potrebe, u zavisnosti od prilike…uživajući u malim stvarima.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *